PozoviKontakt

Blog

Razlika između dobrog i super šefa

37136_shutterstock_47674687_300x0Ako imate sreće, onda ste u poziciji da usvojite ove karakteristike i postanete dobar vođa, koji brine o svojim zaposlenima.

1. Dobar šef završava poslove.

Super šef efikasno završava poslove, želeći uvek da postigne najviši mogući nivo.

2. Dobar šef sluša i prihvata ideje svojih podređenih.

Super šef podstiče podređene da daju ideje, da razmišljaju šire i da razvijaju maštu, da budu inovativni.

3. Dobar šef će i sam zasukati rukave i uraditi posao, pružajući dobar primer.

Super šef će zasukati rukave, uraditi posao, ali ne samo kako bi dao dobar primer, nego i doprineo timskom radu. Neće samo raspoređivati posao na ostale, već će i sam raditi sa njima.

4. Dobar šef podstiče podređene da napreduju u svojim veštinama i nudi pomoć.

Super šef aktivno podstiče podređene da napreduju u svojim veštinama tako što im daje izazove i posmatra njihovo napredovanje.

5. Dobar šef je u stanju da pohvali radnika i oda mu priznanje.

Super šef nema potrebu da hvali radnika, jer je u njegov tim već usađena potreba za ostvarivanjem najboljlih rezultata. Zaposleni su poptuno svesni da se njihovi napori cene.

6. Dobar šef je konstruktiv

an kad kritikuje.

Super šef daje konstruktivne savete, komplimente i kritike. Njegovi zaposleni od njega mogu mnogo da nauče i smatraju ga izvorom znanja.

7. Dobar šef postavlja zadatke koji su ostvarljivi.

Super šef veruje u nemoguće. U stanju je da zagrize u nepoznato i da to ostvari.

8. Dobar šef je profesionalan.

Super šef ne samo da je profesionalan nego je iskren i pokazuje svoju ljudsku stranu. Svako uvažava profesionalca u svom poslu, a profesionalizam začinjen ljudskom toplinom je inspirativan.

9. Dobar šef nije arogantan.

Super šef ne samo da nije arogantan, već potrebe zaposlenih stavlja ispred svojih. Ne dozvoljava da titula i razlika u plati utiče na njegov odnos sa bilo kojim zaposlenim. Sa svakim zaposlenim ima i profesionalni i lični odnos.

Strah – tihi ubica uspeha!

„Ako želite da postignete uspeh, neka vam pređe u naviku da radite ono čega se plašite!“ – Ralf Valdo Emersonstrah

 

 

Ako stalno živimo u strahu i imamo bojazan da se nešto loše može desiti, mi nikada ništa ozbiljno nećemo ni pokušavati. Budimo sigurni da je prevelika opreznost (igra samo na sigurno) dugoročno mnogo opasnija od neopreznosti. Siguran sam da je strah „tihi ubica“ i da više osoba dugoročno ubija on sam, a ne stvari kojih se ljudi plaše.

Postoji izreka koja kaže: „Sustiglo me je sve ono čega sam se plašio!“ I zaista je tako u životu. Mi nesvesno privlačimo sve ono čega se plašimo jer vrlo intenzivno razmišljamo o tome. Na primer, ako često razmišljamo ili govorimo drugima o siromaštvu, mi ga u stvari tražimo. Kako? Naš mozak nije u stanju da beži od nečega, on ima tendenciju da se kreće ka nečemu. Dakle, osoba koja se konstantno plaši siromaštva nikada ne postaje bogata i najčešće završava u siromaštvu.

 Šta strah zapravo predstavlja?

Možemo reći da je on određeno stanje uma, i kao takav se može kontrolisati – ukoliko upravljamo svojim umom. Sasvim je sigurno da strah koji nema ozbiljnu podršku uma vrlo brzo nestaje. Ako malo dublje uđemo u genezu naših strahova, videćemo da oni uglavnom nemaju realno utemeljenje. Naime, neka istraživanja govore da je čak 60% svih naših strahova plod naše fikcije i zamišljenih događaja. Mi brinemo zbog mnogih stvari koje se nikada nisu desile, a verovatno nikada i neće.

– 20% naših strahova tiču se nekih naših prošlih događaja i iskustava u određenim situacijama, odnosno, nas intenzivno drma strah zbog ranijih loših iskustava. Istina je zapravo da ono što se nekada desilo nema nikakvu mogućnost da nas ponovo ugrozi jer je to samo deo naše istorije.

– 15% naših strahova odnosi se na sitne beznačajne stvari koje nemaju kapacitet da nam drastično otežaju naše aktivnosti.

– 5% svih naših strahova čine takozvani realni, opravdani strahovi, koji imaju za cilj da nas zaštite od nekih opasnosti.

Dakle, strah predstavlja najskuplju emociju od svih bez obzira na to što u 95% slučajeva nema činjenično utemeljenje.

Kako se uspešno suprotstaviti strahu?

Prethodno istraživanje nam ukazuje na činjenicu da je strah u najvećem delu naša negativna, predimenzionirana mašta.
Stoga, razumevanje suštine naših strahova jeste prvi korak u njihovom prevazilaženju.

Drugi korak je pravilno tumačenje hrabrosti. Mark Tven je jednom prilikom izjavio: „Hrabrost nije odsustvo straha, hrabrost je otpor strahu.“ Ovo je jedan fenomenalan pristup i logično objašnjenje svima onima koji smatraju da nisu dovoljno hrabri i da je to razlog što ne mogu da naprave veliki uspeh. Oni za druge misle da su hrabri jer se ničega ne boje.

Da ponovo podsetim, ako nešto radimo i ničega se ne bojimo uprkos mogućim rizicima, onda to nije hrabrost – to je ludost! Hrabrost se javlja onog momenta kada se uprkos rizicima i strahu koji osećamo odlučujemo da nešto pokušamo.

 Treći korak predstavlja donošenje odluke da se suočimo sa našim strahovima. Rešenje je jednostavno – uradićemo ono čega se najviše bojimo i na taj način ćemo mi kontrolisati naš strah a ne on nas. Zapravo, oduprimo se potrebi da se prilagodimo strahu, već ga sasecimo u korenu. Kada strahu zatvorimo vrata, mi tek tada otvaramo vrata vere, koja nas vodi napred ka našim ciljevima.

Da li su nam strahovi nametnuti činom rođenja?

Važna informacija za sve nas jeste da su gotovo svi strahovi koje imamo stečeni tokom vremena. Postoje samo dva urođena straha, a to su strah od gubitka podloge i strah od prejakih zvukova. Svi ostali strahovi, među kojima su najpoznatiji strah od javnog nastupa, strah od siromaštva, strah od smrti, strah od letenja… jesu stečeni strahovi koji su nastali kao rezultat uticaja naše okoline na nas. Sve ovo nam govori da su mnogi naši strahovi nastali kao posledica nekog iskustva, a onda su postali svakodnevna navika. Ako čvrsto rešimo i odlučni smo u tome, svako od nas može prevazići svoje strahove na isti način kao što se suprotstavlja lošim navikama i zamenjuje ih dobrim.

Pogrešno je što mnogi ljudi organizuju poslove korišćenjem straha kao sredstva prinude, jer iskustva pokazuju da je svaka aktivnost ili posao zasnovan na strahu loš posao i da nije dugog veka.

Rezime: Možemo konstatovati da je strah univerzalna pojava koja je najšire rasprostranjena, i kao takav mnoge zaustavlja u pohodu ka ciljevima. Međutim, dobra vest jeste da on uspešne ljude ne sprečava na njihovom putu ka realizaciji ciljeva, i to ne zato što oni ne osećaju strah, već zato što upravljaju svojim strahovima, suočavaju se sa njima, bore se, i, bez obzira na njihovo dejstvo, nikada ne odustaju, jer veruju u pozitivan ishod.

Evo još nekih zanimljivih strahova sa kojima su se suočavali svetski velikani: čuveni Gaj Julije Cezar se plašio groma, ruski car Petar Veliki se izuzetno plašio mostova, a nadaleko poznati britanski pisac dr Samjuel Džonson imao je fobiju od ulaska u prostoriju levom nogom… Poznajući činjenice o značajnim tragovima koje su ovi ljudi ostavili u svetskoj istoriji, jasno nam je da su se oni odlično suprotstavljali svojim strahovima na putu ka realizaciji ciljeva.

Još jedna izreka kaže: „Strah je bombastičan, a vera radi u tišini, ali radi! Kada se sretnu licem u lice, vera je uvek gospodar straha!“

Ključna smernica:

Čim spoznate strah, suočite se sa njim tako što ćete situaciju što bolje proučiti, a kada to uradite, pređite u akciju, i to odmah! Ako svoje brige i strahove zamenite za ushićenje i oduševljenje zbog novih izazova, imate mogućnost da potisnete destruktivnu emociju u korist konstruktivne. Nemojte potceniti vaše strahove, jer što duže egzistiraju u vama, oni sve više rastu i u bukvalnom smislu puštaju korenje u vašem biću. Savremena psihologija je došla do još jednog fenomenalnog otkrića, koje kaže da je strah od nepoznatog mogućeg dobra i do tri puta veći od straha od poznatog zla. Imajući u vidu ovo saznanje, jasno nam je zašto strah dugoročno parališe toliki broj ljudi. Zato treće pravilo na vašoj Mapi uspeha kaže da je strah tihi ubica uspeha, a kada sve to znamo, jedino što nam preostaje jeste obračun sa našim strahovima do konačne pobede. I da zaključim, citirajući čuvenog Ivu Andrića, koji kaže: „Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A to nije trebalo. Trebalo je živeti.“

VI modul Akademije Menadžerskih Veština – „Timski rad i sistemi nagrađivanja“

U D.R. Gilbert centru školska godina počinje i pre septembra.
Akademci Menadžerskih Veština su se, nakon letnje pauze, okupili u subotu na VI modulu „Timski rad i sistemi nagrađivanja“. Uz teme kao što su: veština vođenja sastanka sa timom, šta sve utiče na kreiranje realne plate, merenje rezultata saradnika i tima, predavač Dragiša Ristovski je otvorio drugi semestar Akademije.
Vidimo se 12.09.2015-08-29 15.06.31

Kako prevazići primedbe potencijalnog kupca?

Primedba! Problem ili rešenje, kakav je vaš ugao gledanja?

            Mnogi prosečni prodavci primedbu doživljavaju kao veliki problem koji može još više da eskalira i kao takav ih dovede do gubitka prodaje. Oni obično, kada se susretnu sa primedbom zastaju, zatuckuju, znoje se ili dodaju gas u cilju da pregaze potencijalnog kupca bombardujući ga gomilom protivargumenata gde postižu samo kontra efekat i sve više se konfrontiraju u odnosu na kupca. Neki idu tako daleko da se ljute na potencijalnog kupca što im je on uopšte postavio tako za njih neugodno pitanje. E zato je mnogo prosečnih i loših a vrlo malo vrhunskih trgovaca.

DA BISMO REALNO PRISTUPILI PROBLEMU I USPEŠNO GA REŠILI, MORAMO SE VRATITI NA NJEGOV IZVOR!

Zašto kupac uopšte iznosi primedbu? Odgvor je vrlo jednostavan. Zato što ima svoj stav i mišljenje (za prodavca odlična stvar jer ga je izrekao), ili zato što mu se dopada ponuda ali su mu potrebne dodatne informacije da bi bio siguran da će napraviti pravi izbor, ukoliko prihvati vašu ponudu. Dakle ni prvi ni drugi razlog nisu argumenti za odustajanje, već za započinjanje prodajne igre.

U prvom slučaju kada vam klijent iznosi svoj stav on vam jasno govori kakva je njegova pozicija u odnosu na vaš proizvod (ponudu ili uslugu). Za dobrog prodavca to je odličan signal a ne problem, jer kupac igra otvorenih karata. On vam jasno daje do znanja da nema najbolje mišljenja o vašoj ponudi ali vam ostavlja dovoljno prostora da taj njegov stav promenite ukoliko imate dobre kontra argumente. Ne zaboravite da u ovom slučaju prodajna igra (taktika) mora biti lukava, neusiljena i mudro izvedena.

U drugom slučaju klijent samo traži dodatne informacije. Njemu se ponuda u načelu dopala ali ne toliko da je spreman da odmah reaguje, prihvati ponudu i možda napravi grešku. Ono što uvek morate imati na umu jeste činjenica da sa jedne strane svi vole da kupe nešto lepo i korisno, ali sa druge strane niko ne voli da greši. Niko ne voli da kupuje proizvod za koji nije siguran da će mu u potpunosti koristiti. Na vama je da argumentovano (uz razumevanje za njegove primedbe) otklonite neke nedoumice koje on (ona) oko vašeg proizvoda još uvek ima.

Zašto je bitno da pravilno i blagovremeno reagujete na svaki problem? Zato što u osnovu svakog odbijanja vaše ponude od strane kupca leži strah da će možda napraviti grešku. Vrhunski prodavac zna da kupce tretira kao ljude kojima je potrebno rešiti problem i prevazići njihovu primedbu a ne kao strance kojima pošto poto treba nametnuti proizvod.

Šta smo naučili? Da primedbe nisu problem već put do rešenja, da je mnogo opasnije kada ih nema, jer tada zapravo klijent igra zatvorenih karata (čitaj podmuklo) i mnogo nam je teže da nađemo put koji vodi do rešenja, jer zapravo ne znamo sa čime imamo „posla“. Pažnja! Čak i ova situacija nije u domenu nemoguće misije. Nema nemogućih situacija, već samo situacija za koje nemamo rešenje, što ne znači da ga nećemo pronaći.

Način na koji prevazilazimo primedbe je sledeći:

– Mirno prihvatamo primedbu u prijateljskom duhu, ne prekidamo ih u toku iznošenja primedbe jer im u suprotnom ostavljamo dovoljno prostora da imaju još jednu primedbu iz razloga što ih prekidamo.

– Ukoliko nam trebaju dodatne informacije da bismo dali siguran i potpuni odgovor koristimo čuvenu tehniku „Bodljikavo prase“ i na primedbu ili njihovo nelagodno pitanje odgovaramo pitanjem. Pitanje može biti izrečeno u sledećoj formi: „Bojim se da vas nisam razumeo u potpunosti, na šta ste konkretno mislili gospodine Aleksandre?“ Na ovaj način kupac nam razrađuje izrečenu primedbu i sam nas navodi na moguće rešenje a nama ostavlja dovoljno vremena da smislimo što ubedljiviji odgovor.

– Pokažite apsolutno razumevanje za kupca i za primedbu koju on ima, i uz blagi osmeh krenite u njeno rešavanje. Nikada nemojte pokazati da ste ljuti, besni i nervozni zbog primedbe, jer bi to obradovalo kupca. On bi stekao utisak da je njegova primedba apsolutno na mestu i da vi pokušavate nešto da mu podvalite.

– Sledeći korak predstavlja odgovor na primedbu uz korišćenje što bolje i konkretnije argumentacije. Odgovor mora izgledati kao dodatno informisanje kupca i iskazivanje pozitivnog stava što vam je postavio baš to pitanje ili primedbu. Ako vam situacija dozvoljava dajte kupcu na značaju što primećuje i postavlja takva pitanja koja dokazuju da je on zaista pomno pratio vašu ponudu. Ono što nikada ne treba da radite je rasprava sa kupcem prilikom prevazilaženja primedbi. Ako to radite ili dozvolite sebi da budete uvučeni u raspravu, vi ste izgubili prodajnu igru.

– Pokušajte da navedete kupca da sam odgovori na svoje primedbe posle vašeg dodatnog informisanja. To je najbolji put, jer kada on sam nešto kaže onda je to za njega zaista istina. Možda nekome zvuči apsurdno ali istraživanja pokazuju da će većina prosečnih kupaca odgovoriti na vlastitu primedbu ako im date dovoljno vremena i navedete ih na to.

– I na kraju proverite da li ste prevazišli primedbu, odnsono potvrdite odgovor ukoliko je kupac bio naveden da sam odgovori na vlastitu primedbu. Imajte na umu činjenicu da ljudi mogu biti nepredvidivi kada su dovedeni u situaciju da donesu neku odluku.

Kada pomislite da vam vaš problem predstavlja veliki teret, setite se da je najveći teret onda kada nemaš šta da nosiš.