Za dodatne informacije pozovite D.R. Gilbert Centar : 381 11 404 2809

  • facebook
  • twitter
  • flickr
  • youtube
 
Dr Gilbert Centar

Vesti

Strah – tihi ubica uspeha!

06/10/2015Share-ujte:

„Ako želite da postignete uspeh, neka vam pređe u naviku da radite ono čega se plašite!“ – Ralf Valdo Emersonstrah

 

 

Ako stalno živimo u strahu i imamo bojazan da se nešto loše može desiti, mi nikada ništa ozbiljno nećemo ni pokušavati. Budimo sigurni da je prevelika opreznost (igra samo na sigurno) dugoročno mnogo opasnija od neopreznosti. Siguran sam da je strah „tihi ubica“ i da više osoba dugoročno ubija on sam, a ne stvari kojih se ljudi plaše.

Postoji izreka koja kaže: „Sustiglo me je sve ono čega sam se plašio!“ I zaista je tako u životu. Mi nesvesno privlačimo sve ono čega se plašimo jer vrlo intenzivno razmišljamo o tome. Na primer, ako često razmišljamo ili govorimo drugima o siromaštvu, mi ga u stvari tražimo. Kako? Naš mozak nije u stanju da beži od nečega, on ima tendenciju da se kreće ka nečemu. Dakle, osoba koja se konstantno plaši siromaštva nikada ne postaje bogata i najčešće završava u siromaštvu.

 Šta strah zapravo predstavlja?

Možemo reći da je on određeno stanje uma, i kao takav se može kontrolisati – ukoliko upravljamo svojim umom. Sasvim je sigurno da strah koji nema ozbiljnu podršku uma vrlo brzo nestaje. Ako malo dublje uđemo u genezu naših strahova, videćemo da oni uglavnom nemaju realno utemeljenje. Naime, neka istraživanja govore da je čak 60% svih naših strahova plod naše fikcije i zamišljenih događaja. Mi brinemo zbog mnogih stvari koje se nikada nisu desile, a verovatno nikada i neće.

– 20% naših strahova tiču se nekih naših prošlih događaja i iskustava u određenim situacijama, odnosno, nas intenzivno drma strah zbog ranijih loših iskustava. Istina je zapravo da ono što se nekada desilo nema nikakvu mogućnost da nas ponovo ugrozi jer je to samo deo naše istorije.

– 15% naših strahova odnosi se na sitne beznačajne stvari koje nemaju kapacitet da nam drastično otežaju naše aktivnosti.

– 5% svih naših strahova čine takozvani realni, opravdani strahovi, koji imaju za cilj da nas zaštite od nekih opasnosti.

Dakle, strah predstavlja najskuplju emociju od svih bez obzira na to što u 95% slučajeva nema činjenično utemeljenje.

Kako se uspešno suprotstaviti strahu?

Prethodno istraživanje nam ukazuje na činjenicu da je strah u najvećem delu naša negativna, predimenzionirana mašta.
Stoga, razumevanje suštine naših strahova jeste prvi korak u njihovom prevazilaženju.

Drugi korak je pravilno tumačenje hrabrosti. Mark Tven je jednom prilikom izjavio: „Hrabrost nije odsustvo straha, hrabrost je otpor strahu.“ Ovo je jedan fenomenalan pristup i logično objašnjenje svima onima koji smatraju da nisu dovoljno hrabri i da je to razlog što ne mogu da naprave veliki uspeh. Oni za druge misle da su hrabri jer se ničega ne boje.

Da ponovo podsetim, ako nešto radimo i ničega se ne bojimo uprkos mogućim rizicima, onda to nije hrabrost – to je ludost! Hrabrost se javlja onog momenta kada se uprkos rizicima i strahu koji osećamo odlučujemo da nešto pokušamo.

 Treći korak predstavlja donošenje odluke da se suočimo sa našim strahovima. Rešenje je jednostavno – uradićemo ono čega se najviše bojimo i na taj način ćemo mi kontrolisati naš strah a ne on nas. Zapravo, oduprimo se potrebi da se prilagodimo strahu, već ga sasecimo u korenu. Kada strahu zatvorimo vrata, mi tek tada otvaramo vrata vere, koja nas vodi napred ka našim ciljevima.

Da li su nam strahovi nametnuti činom rođenja?

Važna informacija za sve nas jeste da su gotovo svi strahovi koje imamo stečeni tokom vremena. Postoje samo dva urođena straha, a to su strah od gubitka podloge i strah od prejakih zvukova. Svi ostali strahovi, među kojima su najpoznatiji strah od javnog nastupa, strah od siromaštva, strah od smrti, strah od letenja… jesu stečeni strahovi koji su nastali kao rezultat uticaja naše okoline na nas. Sve ovo nam govori da su mnogi naši strahovi nastali kao posledica nekog iskustva, a onda su postali svakodnevna navika. Ako čvrsto rešimo i odlučni smo u tome, svako od nas može prevazići svoje strahove na isti način kao što se suprotstavlja lošim navikama i zamenjuje ih dobrim.

Pogrešno je što mnogi ljudi organizuju poslove korišćenjem straha kao sredstva prinude, jer iskustva pokazuju da je svaka aktivnost ili posao zasnovan na strahu loš posao i da nije dugog veka.

Rezime: Možemo konstatovati da je strah univerzalna pojava koja je najšire rasprostranjena, i kao takav mnoge zaustavlja u pohodu ka ciljevima. Međutim, dobra vest jeste da on uspešne ljude ne sprečava na njihovom putu ka realizaciji ciljeva, i to ne zato što oni ne osećaju strah, već zato što upravljaju svojim strahovima, suočavaju se sa njima, bore se, i, bez obzira na njihovo dejstvo, nikada ne odustaju, jer veruju u pozitivan ishod.

Evo još nekih zanimljivih strahova sa kojima su se suočavali svetski velikani: čuveni Gaj Julije Cezar se plašio groma, ruski car Petar Veliki se izuzetno plašio mostova, a nadaleko poznati britanski pisac dr Samjuel Džonson imao je fobiju od ulaska u prostoriju levom nogom… Poznajući činjenice o značajnim tragovima koje su ovi ljudi ostavili u svetskoj istoriji, jasno nam je da su se oni odlično suprotstavljali svojim strahovima na putu ka realizaciji ciljeva.

Još jedna izreka kaže: „Strah je bombastičan, a vera radi u tišini, ali radi! Kada se sretnu licem u lice, vera je uvek gospodar straha!“

Ključna smernica:

Čim spoznate strah, suočite se sa njim tako što ćete situaciju što bolje proučiti, a kada to uradite, pređite u akciju, i to odmah! Ako svoje brige i strahove zamenite za ushićenje i oduševljenje zbog novih izazova, imate mogućnost da potisnete destruktivnu emociju u korist konstruktivne. Nemojte potceniti vaše strahove, jer što duže egzistiraju u vama, oni sve više rastu i u bukvalnom smislu puštaju korenje u vašem biću. Savremena psihologija je došla do još jednog fenomenalnog otkrića, koje kaže da je strah od nepoznatog mogućeg dobra i do tri puta veći od straha od poznatog zla. Imajući u vidu ovo saznanje, jasno nam je zašto strah dugoročno parališe toliki broj ljudi. Zato treće pravilo na vašoj Mapi uspeha kaže da je strah tihi ubica uspeha, a kada sve to znamo, jedino što nam preostaje jeste obračun sa našim strahovima do konačne pobede. I da zaključim, citirajući čuvenog Ivu Andrića, koji kaže: „Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A to nije trebalo. Trebalo je živeti.“

Napišite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena zvezdicom su obavezna.

Napišite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

3 × 1 =